Svet Automobila - Srbija

Lož-ulje u rezervoaru umesto u peći

Samo na uvozu jedne cisterne od oko 25 tona lož-ulja, na koje se ne plaća akciza, a koje na pumpama sve češće završava kao dizel, uvoznik može da zaradi i do 11.000 evra.

Prodavci na pumpama gotovo da i ne kriju da lož-ulje prodaju kao „novo pogonsko gorivo” iako bi po važećem pravilniku smelo da se koristi isključivo za ogrev.

Vozači sa starijim motorima nemaju problem da umesto dizela natoče lož-ulje, jer se osim po boji ne razlikuje ni po čemu drugom od dizela, a cena mu je niža od 20 do 25 dinara. Iako bi trgovci imali zaradu da ga prodaju još jeftinije, odnosno i za ceo iznos akcize na dizel od oko 37 dinara, oni i na ovaj način dodatno zarađuju. Pri tom, niko od uvoznika još nije platio kaznu kada umesto u buriće lož-ulje toči u rezervoar automobila.

Imajući sve to u vidu, postavlja se pitanje da li je slučajno propušteno da se novim pravilnikom, koji se primenjuje od nove godine, odnosno od kada je liberalizovano tržište derivata, na lož-ulje ne plaća akciza ili je neko na vreme u tome video dobru zaradu?

Ljubinko Savić, samostalni savetnik u Privrednoj komori Srbije, kazao je za „Politiku” da uvoz lož-ulja, koje sve češće završava kao dizel, dobija ozbiljne razmere te da bi sistemskom akcijom tržišne i finansijske inspekcije, ali i policije stvar mogla da se reši. Moglo bi da se utvrdi gde završavaju uvezene količine lož-ulja, koje bi po važećem pravilniku smelo da se koristi samo za grejanje, a nikako da se toči u automobile i traktore.

– Samo za poslednja četiri meseca u Srbiju je uvezeno 20.000 tona lož-ulja, od čega je 3.000 tona onog na koje se ne plaća akciza. Ostalih 17.000 tona je lož-ulje na koje se zaračunava akciza od oko 53,34 dinara po kilogramu, s tim što onaj ko ga uveze ima pravo na povraćaj akcize pod uslovom da ga koristi za proizvodnju, a ne kao pogonsko gorivo. Pitanje je da li se to ulje naknadno „namešava”, pa i ono završava na pumpama ili stvarno ide u proizvodnju – ističe Savić.

Za celu prošlu godinu na tržište Srbije plasirano je 60.000 tona lož-ulja, što domaćeg, što iz uvoza, kazao je naš sagovornik. On je objasnio da je uvoz ove godine znatno veći u trećem kvartalu i to najverovatnije zbog toga što je bilo potrebno neko vreme da se otkrije ova „rupa”u pravilniku i uvozi roba bez državnog nameta.

Upitan kako može da se stane na put prekomernom uvozu, Savić objašnjava da su finansijska i tržišna inspekcija, kako su potvrdili na skupu „TržištamotornihgorivauSrbiji”,kojisuorganizovaliSrpskanaftno-gasnaasocijacija uz podršku NacionalnognaftnogkomitetaSrbije, već na terenu, ali da pre završetka cele akcije ne žele da izlaze u javnost.

Savić objašnjava da je razlika između lož-ulja i evrodizela u boji; dizel je žut, ulje je crvenkasto, te da vozači treba da obrate pažnju pri točenju goriva.

Problem može da se reši uvođenjem akciza na sve vrste lož-ulja, kao što je to slučaj u većini zemalja Evropske unije: država stimuliše one koji lož-ulje koriste kao energent, a ne kao gorivo, tako što ili imaju pravo na povraćaj akcize, ili je ona umanjena. Pri tom uvoznik lož-ulja mora da se registruje kao lice koje ga koristi za grejanje ili za proizvodnju. U tom slučaju zloupotreba ne bi bilo, kazao je naš sagovornik.

Pravila EU nalažu i da nadležna služba kontroliše do kraja uvoz ove robe i tek kada se lož-ulje istoči iz cisterne i isporuči za grejanje ili proizvodnju, država odobrava povraćaj akciza ili je zaračunava umanjeno.

Savić je uveren da kada bi se ova praksa uvela u Srbiju da bi zamena dizela lož-uljem bila svedena na minimum. Praksa evropskih zemalja je da iz istog rezervoara u rafinerijama toče lož-ulje i dizel, ali na osnovnu masu dodaju boju, pa lož-ulje na tržište izlazi kao crveno, a dizel ostaje žut. Ovde, čini se, ima najviše posla za finansijsku inspekciju jer zloupotreba nastaje u onom času kada se neakcizna roba točenjem u rezervoare tretira kao akcizna, na koju bi vlasnik pumpe inače morao da plati 37 dinara, odnosno kada se lož-ulje toči na pumpi pištoljem, a ne sipa u burence.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kazao je da je zamena dizela lož-uljem dovela do pada prometa dizela što je posebno primećeno u trećem kvartalu ove godine.

– Čim se malo odmaknete od Beograda pored uobičajenog cenovnika goriva na pumpama sve češće je i cena novog „pogonskog goriva”, lož-ulja koje se prodaje za oko 100 dinara. Ako se zna da je litar dizela u proseku oko 127 dinara, nema dileme da će vozači koji troše dizel natočiti lož-ulje i uštedeti – kazao je Mićović.